уторак , 21 новембар 2017
Početna / Sportovi / Profesionalni sport / Aerobni rad (umereni intezitet rada)
Aerobni rad (umereni intezitet rada)

Aerobni rad (umereni intezitet rada)

Aerobni rad (umereni intezitet rada) – Pre bilo kakve dalje priče u samom startu neophodno je dati osnovno objašnjenje zašto je baš ovakav rad i ovakva vrsta inteziteta rada neophodna za uspešno otklanjanje suvišnih kilograma. Neophodno je dati neka opšta objašnjenja i odrednice o samom aerobnom radu. Radni učinak ili rezultat u nekoj fizičkoj aktivnosti na terenu zavisi od raznih faktora. Među njima su energetske potrebe od trenutka kada rad počinje pa do njegovog prestanka. Način popunjavanja ovih potreba zavisi od inteziteta, vrste, karaktera, trajanja rada kao i od anaerobnih i aerobnih mogućnosti organizma. Energija za mišićnu aktivnost koja se oslobađa oksidacijom ugljenih hidrata, masti koristi se za sintezu adenozin trifosfata (ATP) iz kog može direktno da se koristi za sve ćelijske funkcije.

Za sve ćelijske aktivnosti potrebna je energija. Energija je sposobnost tela da vrši rad. Energija se iz jednog oblika transformiše u drugi što je princip očuvanja energije. Pontencijalna je energija položaja (npr. energija u hemijskim vezama, hranljive materije). Kinetička energija je manifestna energija. Kada se potencijalana energija oslobodi transformiše se u manifestnu, kinetičku energiju ili drugi energetski oblik. Nikada se ni jedan energetski oblik ne može 100% transformisati u drugi, jedan deo se pretvara u toplotu koja napušta sistem. Procesi pri kojima se oslobađa energija su egzergonički, dok su procesi pri kojima se deponuje energija endergonički.

Osnovni oblik energije u organizmu čoveka je hemijska energija (deponovana u hemijskim vezama hranljivih materija) koja se može pretvoriti u mehaničku energiju (koriste je mišići i drugi kontaktilini elementi koji obavljaju kretanje), bioelektričnu energiju (koristi je nervni sistem), transportnu energiju, rad žlezda i dr. Nakog fosfagena, energetski najbrži izvor je grožđani šećer, glukoza koja je u mišićnim vlaknima deponovan u vidu glikogenskih stubića. Glikogen se razlaže kroz niz hemijskih reakcija označenih jednim imenom kao glikoliza.

Fiziologija mišićne aktivnosti razlikuje dva oblika glikolize: anaerobni — prvu fazu ovog procesa, a odvija se bez dovoljnog prisustva O2 i aerobnu koja podrazumeva potpunu razgradnju glikogena do ugljendioksida i vode uz oslobađanje velike količine energije. Glikoliza bez obzira da li se odvija u oksidativnim uslovima ili uz kiseonički deficit počinje anaerobnom fazom. Ukoliko je intezitet rada takav da omogućava brzo dopremanje O2 do mitohondrija mišićnih vlakana razgradnja glikogena se nastavlja u aerobnim uslovima stvarajući daleko veću količinu energije. Intenzitet mišićnog naprezanja je dakle odlučujući činilac prilikom angažovanja nekog energetskog sistema za resintezu ATPa.

Laktacidni sistem, međutim igra važnu ulogu na početku svakog rada, bez obzira na njegov intenzitet tako da je početak svake aktivnosti propraćen kiseoničkim deficitom u mišićnim vlaknima. Ukoliko je rad niskog intenziteta, kiseonička potreba mišićnih vlakana vema brzo biva zadovoljena i energija se obezbeđuje iz aerobnih izvora. Prilikom neprekidnog dolaska O2 u mitohondrije mišićnih vlakana stvaraju se uslovi za delovanje oksidativnog (aerobnog) sistema za produkciju energije. Tokom rada koji se odvija u aerobnim uslovima, dakle, troši se kiseonik pa se energetski kapacitet i moć oskidativnih mehanizama često i iskazuje utroškom kiseonika. Potrošnja O2 u aktivnim mišićima proporcionala je intenzitetu aerobnog rada. Pri određenom, za svakoga čoveka individualnom, opterećenju dostiže se tzv. maksimalni utrošak O2 koji se koristi za ocenu aerobne moći čoveka. Tokom obavljanja lakog rada pri utrošku O2 manjem od 50% od maksimalnog sa približnim trajanjem od nekoliko sati veći deo energije za mišićni rad stvara se na račun oksidacije masti. Tokom težeg (intezivnog) rada pri utrošku O2 većem od 60% od maksimalnog, značajnu energetsku ulogu imaju ugljeni hidrati.

Poznato je da nijedan rad nije „čist“ u pogledu angažovanja energetskih izvora, jer gotovo uvek su u produkciji energije uključeni i anaerobni i aerobni izvori. Na uključivanje i udeo pojedinih hranljivih materija u energetskoj produkciji utiče nekoliko faktora: intezitet rada, utreniranost, aktuelni energetski potencijal organizma.
Dakle kao izvor energije u velikom broju ćelijskih funkcija služi ATP – adenozintrifosfat.
To je nukleotid sastavljen od adenina, riboze i tri fosfatna radikala. Prisutan je svuda u ćeliji i svi fiziološki mehanizmi kojima je potrebna energija dobijaju je direktno iz ATP-a. Energija dobijena razlaganjem ATP-a koristi se za sintezu i rast, resintezu iz glikogena iz mlečne kiseline, sintezu masnih kiselina, sintezu glikogena iz glikoze, sintezu holesterola i fosfolipida, hormona, lučenje žlezda, aktivnost nervnog sistema, aktivan transport, mišićnu kotrakciju. Rad maksimalnog inteziteta za koji je energija obezbeđena iz razgrađenih fosfagena može da traje 5-10 sek. Svaki dalji rad zahteva resintezu ATP-a iz drugog izvora.

Pri umerenom intezitetu metabolizma pirogrožđana kiselina se uključuje u Krebsov ciklus i razlaže do CO2 i H2O. Najpre se dekarboksiliše i vezuje za koenzim A (KoA) gradeći acetil-koenzim-A (AcKoA) i zajedno sa oksalsirćetnom kiselinom ulazi u Krebsov ciklus odnosno u ciklus limunske kiseline ili ciklus trikarbonskih kiselina pri čemu se dobija energija za 2 molekula ATP-a, 16 vodonikovih atoma, 4 molekula CO2 i 2 koenzima A. Krebsov ciklus predstavlja drugu fazu razgradnje hranljivih materija. Po završetku Krebsovog ciklusa ukupan broj oslobođenih atoma vodonika je 24, 4 u toku glikolize, 4 pri stvranju AcKoA i 16 u toku Krebsovog ciklusa. Dakle 24 atoma vodonika ili 12 pari vodonika. U toku glikolize u Krebsovom ciklusu oslobodi se energije za 2 molekula ATP, a kako se za jedan molekul glikolize Krebsov cilklus okrene 2 puta to se ukupno dobije energije za 4 molekula ATP.

Osnovna uloga predhodnih reakcija je oslobađanje vodonikovih atoma iz molekula glikolize u obliku upotrebljivom za oksidaciju. Oksidacija vodonika odvija se u nizu reakcja koje katalizuju oksidativni enzimi u mitohondrijama, gde se atomi vodonika pretvaraju u jone vodonika pa se elektroni preko niza prenosilaca (enzima) predaju kiseoniku aktivirajući ga, pri čemu se grade hidroksilini joni.
Zatim se spajaju hidroksilni joni i joni vodonika, nastaje voda a oslobađa se energija koja jednim delom služi za sintezu ATP-a: ovaj proces je oksidativna fosforizacija. Deponovana mast u organizmu predstavlja, u odnosu na rezerve ugljenih hidrata beskonačni izvor energije. Zalihe masti deponovane u mastima iznose prosečno 378.000 – 460.000 KJ a rezerve energije deponovne u ugljenim hidratima, prosečno iznose 8.400 KJ.
Masti, odnosno trigleceridi se prethodno razlože do glicerola i 3 molekula masnih kiselina. Masne kiseline se spajaju sa albuminima krvne plazme gradeći slobodne (neesterifikovane) masne kiseline. Njihov promet je veliki i zahvaljujući brzom metabolizmu oksidacija slobodnih masnih kiselina može da zadovolji sve energetske potrebe u telu bez učešća ugljenih hidrata i belančevina.
Molekul masne kiseline podleže procesu beta oksidacije (nužno je prisustvo kiseonika) sve dok se ceo molekul masne kiseline ne razgradi u AcKoA.
Glicerol se se razgrađuje u pirogrožđanu kiselinu i tako ulazi u Krebsov ciklus. Katabolizam masti je uslovljen katabolizmom ugljenih hidrata, jer se samo pri razgradnji ugljenih hidrata stvara oksalsirćetna kiselina, koja je neophodna pri razgradnji masti. Ukoliko se sprovodi restrikcija u ishrani sa ugljenim hidratima gomilaju se nusprodukti nastali tokom beta oksidacija, stvarajući ketonska tela koja toksično deluju na organizam (npr. šećerna bolest). Iz svakog molekula masne kiseline sa 16 C atoma dobija se energija za 129 molekula ATP-a. Za tri molekula masne kiseline to je ukupna energija za 387 molekula ATP-a a i još energije za 22 molekula ATP iz katabolizma glicerola. Što ukupno iznosi energije za 409 molekula ATP-a. Najvažniji faktor koji reguliše oslobađanje energije je koncentracija ADP-a.

Energija dobijena razgradnjom hranljivih materija koristi se za fosforilaciju ADP u ATP. Katabaolizam ugljenih hidrata ima izvesne prednosti u procesu dobijanja energije za obnovu ATP. Jedino njihova potencijalna energija može se koristiti za anaerobnu sintezu ATP-a što je važno pri radovima maksimalnog inteziteta. U lakom i umerenom radu ugljeni hidrati pokrivaju polovinu energetskih potreba. Takođe neophodna je stalna razgradnja ugljenih hidrata kako bi se katabolizam masti nesmetano odvijao. Amino kiseline kao najprostiji sastojci belančevina prethodno se deaminišu i pretvore u masne kiseline (ovaj proces se uglavnom odvija u jetri). Zatim se masne kiseline transformišu do AcKoA i ulaze u Krebsov ciklus. Ako se ne unose belančevine, organizam razgrađuje jedan deo sopstvenih belančevina do amino kiselina koje dalje podležu procesu deaminacije i oksidacije. To je obavezni dnevni gubitak od 20 – 30g pa se minimalni dnevni unos u toj količini i preporučuje, ali dnevni unos belančevina bi trebalo da bude 60 – 75g.

 

Aerobni rad (umereni intezitet rada) - Pre bilo kakve dalje priče u samom startu neophodno je dati osnovno objašnjenje zašto je baš ovakav rad i ovakva vrsta inteziteta rada neophodna za uspešno otklanjanje suvišnih kilograma. Neophodno je dati neka opšta objašnjenja i odrednice o samom aerobnom radu. Radni učinak ili rezultat u nekoj fizičkoj aktivnosti na terenu zavisi od raznih faktora. Među njima su energetske potrebe od trenutka kada rad počinje pa do njegovog prestanka. Način popunjavanja ovih potreba zavisi od inteziteta, vrste, karaktera, trajanja rada kao i od anaerobnih i aerobnih mogućnosti organizma. Energija za mišićnu aktivnost koja se oslobađa…

Rejting

Ocenjeno sa: 4.6 ( 1 glasalo)
0

O autoru ZenskiSport

ZenskiSport

Portal ŽenskiSport.rs će obezbedi veću vidljivost i podršku ženama u sportu, te unaprediti sliku sportistkinja više u skladu sa duhom sporta, izbegavajući stereotipno prikazivanje žena.

Želja nam je da promocijom i podrškom ženskog sporta na našem portalu utičemo na promenu svesti o tradicionalnim vladajućim društvenim stereotipima i predrasudama o ženama u sportu.

Ostavi komentar