уторак , 21 новембар 2017
Početna / Sportovi / Profesionalni sport / Faktori od kojih zavisi izdržljivost sportistkinja
Faktori od kojih zavisi izdržljivost sportistkinja

Faktori od kojih zavisi izdržljivost sportistkinja

Da bi se opterećenja u treningu i takmičenjima uspešno svladavala kroz određeno vreme uz odlaganje pojave umora, sportistkinja mora imati dobro razvijenu sposobnost izdržljivosti. Izdržljivost je moguće iskazati skupom fizioloških pokazatelja, što uključuje: maksimalni volumen potrošenog kiseonika (VO2max), ekonomičnost kretanja i laktatni prag. Te glavne komponente izdržljivosti su pod uticajem morfoloških i funkcionalnih karakteristika (npr. srčani udarni volumen, tip mišićnih vlakana, koncentracija hemoglobina…), koje su do neke mere genetski uslovljene (Mittleman i Zacher, 2000). Takođe, izdržljivost zavisi i od toga kako telo koristi dostupne energetske izvore. Iako ima malo istraživanja o uticaju navedenih faktora na izdržljivost i sportsku uspešnost kod žena, pretpostavlja se da je jednak kao kod muškaraca (Joyner, 1993, prema Mittleman i Zacher, 2000).

Maksimalni volumen potrošenog kiseonika (VO2max)

Iako je vidljiv stalan trend razvoja rezultata VO2max, vrednosti koje postižu trkačice na duge pruge danas se kreću oko 67-68ml/ kg/min (Mittleman i Zacher, 2000). Prosečno, kod sportistkinja su zabeležene 10-15% niže vrednosti VO2max nego kod muškaraca podjednakog nivoa treniranosti. Iako se do sada često raspravljalo o količini masti i njenom uticaju na VO2max, relativni VO2max, korigovan za nemasnu masu tela, još uvek pokazuje određene razlike među polovima. Za prenos kiseonika bitni su i koncentracija hemoglobina i volumen krvi, koji su niži kod žena. Vrednosti koncentracije hemoglobina su 10% niže kod žena nego kod muškaraca u istim sportovima. No, čini se da se kod žena taj manjak kompenzuje bržim otpuštanjem kiseonika zahvaljujući višem stepenu jednog fosfatnog spoja. Vrednosti volumena krvi kod žena su 30% niže nego kod muškaraca. No relativno, u odnosu na telesnu težinu, vrednosti krvnog volumena i volumena plazme slične su u treniranih žena i muškaraca u sportovima izdržljivosti. Manje srce kod žena znači i manji udarni volumen krvi, iako je kardiovaskularna adaptacija na trening slična kod oba pola. Veličina srca i veća masna masa tela uzrokuje 99% razlike u VO2max.

Laktatni prag

Kod vrhunskih biciklista sličnih vrednosti VO2max, laktatni prag (definisan kao % VO2max koji odgovara porastu laktata u krvi za 1mmol/l) značajno je povezan s izdržljivošću. Slične su vrednosti ovog praga zapažene kod sportista i sportistkinja, a to je povezano s aerobnom enzimskom adaptacijom na trening koja se takođe ne razlikuje među polovima. Vrednosti VO2max na nivou laktatnog praga kod sportistkinja se uspešno menjaju pod uticajem treninga; kod trkačica na duge pruge vrednosti su 82% VO2max (Mittleman i Zacher, 2000).

Metaboličke razlike

Glikogen iz mišića i glukoza u krvi moraju biti dostupni za uspeh u sportovima izdržljivosti. Otkad se žene takmiče u sportovima aerobne izdržljivosti (trčanje na duge staze), primećen je naglašen trend poboljšanja rezultata i to je dovelo do pretpostavke da će se u skoroj budućnosti rezultati muškaraca i žena u nekim dugotrajnim trkama izjednačiti (Drinkwater, 2000; Beneke i sur., 2005). Takve pretpostavke argumentuju
se uštedom glikogena zbog povećane oksidacije masti kod sportistikinja. Određenim brojem istraživanja utvrđeno je da žene u aktivnostima dužeg trajanja (90-100 minuta) i pri opterećenjima od 65 do 75% VO2- max koriste više lipida za dobijanje energije nego muškarci (Tarnopolsky, 1995, 2000). Takođe, čini se da se žene sporije umaraju tokom dugotrajnih aktivnosti. Postoje i određene metaboličke razlike između polova tokom dugotrajnih aktivnosti kada je reč o ugljeno-hidratnom “punjenju”. Kod sportistkinja nije bilo adekvatne reakcije na 75% ugljeno-hidratnu ishranu, dok je kod sportista količina mišićnog glikogena porasla za 41% (Tarnopolsky, 2000). Kao posedica toga, rezultat trčanja kod sportista je porastao za 6%, dok je kod sportistkinja izdržljivost ostala nepromenjena. Postoje i neke naznake da sportistkinje u dugotrajnim aktivnostima oksidira manje belančevina. Iako je njihov doprinos stvaranju energije relativno malen, čini se da odnos i dostupnost belančevina, masti i ugljenih hidrata, preko centralnog nervnog sistema, utiče na pojavu umora u dugotrajnim aktivnostima (Drinkwater, 2000). Merenja snažne izdržljivosti pokazuju da se kod telesno aktivnih žena umor javlja kasnije nego kod muškaraca. Iako se neki treneri neće složiti s time, čini se da sportistkinjama nije potrebno duže vreme oporavka nakon trenažnih ili takmičarskih opterećenja. Međuzavisnost svih faktora izdržljivosti predstavlja svojevrstan izazov razumevanju treninga izdržljivosti kod sportistkinja. Iako je zabeležen velik porast istraživanja na uzorku sportistkinja, velik deo znanja o izdržljivosti temelji se na istraživanjima sprovedenim na muškoj populaciji. U budućnosti se očekuje i detaljnija analiza uticaja polnih hormona, trenažnog statusa i iskustva, prehrambenog statusa, veličine i sastava tela i drugoga na učinkovitost u sportovima izdržljivosti.

Autor:
Mr. Sc. Sanja Šalaj

O autoru ZenskiSport

ZenskiSport

Portal ŽenskiSport.rs će obezbedi veću vidljivost i podršku ženama u sportu, te unaprediti sliku sportistkinja više u skladu sa duhom sporta, izbegavajući stereotipno prikazivanje žena.

Želja nam je da promocijom i podrškom ženskog sporta na našem portalu utičemo na promenu svesti o tradicionalnim vladajućim društvenim stereotipima i predrasudama o ženama u sportu.

Ostavi komentar