недеља , 23 јул 2017
Početna / Zdravlje / Mršavljenje / Gojaznost razara organizam
Gojaznost razara organizam

Gojaznost razara organizam

Učestalost predgojaznosti i gojaznosti u Srbiji, prema statističkim podacima, iznosi čak 54 odsto, od čega na predgojaznost otpada 36,7 odsto, a na gojaznost 17,3 odsto. Gojaznost dovodi do značajnog povećanja učestalosti brojnih oboljenja u opštoj populaciji, kao i do smanjenja kvaliteta života gojazne osobe.

– Gojaznost u velikoj meri utiče na razvoj šećerne bolesti, povišenog krvnog pritiska, dislipoproteinemije, cerebrovaskularne bolesti, ishemijske bolesti srca, tromboembolijskih komplikacija, razvoja žučnih kamenaca, hormonskih poremećaja kod muškaraca i žena – objašnjava dr Nemanja Zarić iz poliklinike „Beo-Grad“.

– Ali to nije sve, kao posledica prekomerne težine može da se javi i disfunkcija imunološkog sistema, bolesti kože, ali i malignih bolesti dojke, debelog creva, prostate, žučne kese, bubrega – dodaje on. Povećava takođe i učestalost lumbalnog sindroma i artroza, a može dovesti i do komplikacija u toku različitih hirurških intervencija. Poseban problem su psihosocijalne posledice, u smislu psihosocijalnog stresa, povećanog rizika od invalidnosti i komplikacija na radnom mestu, kao što su teže zapošljavanje, izostanci i sl.

Loša hrana
Osnovni razlog za sve učestaliju gojaznost u opštoj populaciji je energetska neravnoteža između unetih i potrošenih kalorija u svakodnevnoj ishrani. Dok sa jedne strane postoji globalni trend u konzumiranju kalorijski jake hrane bogate u mastima i šećerima, a siromašne u vitaminima i mineralima, sa druge strane postoji trend razvoja sedanternog načina života, sa malo ili nimalo fizičke aktivnosti.

Ako bismo morali da izdvojimo najopasniju posledicu gojaznosti, to bi svakako bila grupa kardiovaskularnih oboljenja, a pre svega bolesti srca, od kojih godišnje strada oko 17 miliona ljudi širom sveta. Dok sa jedne strane povećana telesna masa dodatno opterećuje srčanu funkciju, sa druge strane porast vrednosti lipida u krvi dovodi vremenom do razvoja arterosklerotičnih naslaga na zidovima krvnih sudova, što uzrokuje najpre ishemijsku bolest srca, a potom i infarkt miokarda ako se sa terapijom ne započne blagovremeno.

Ono što nije toliko poznato jeste da rizik od zdravstvenih posledica nastaje sa minimalnim povećanjem telesne mase preko granice normalne uhranjenosti, a da se taj rizik zatim povećava kako vreme odmiče i kako se dobijaju novi kilogrami. Ovo je važno napomenuti, jer sa pravilnom terapijom gojaznosti treba započeti što je ranije moguće. Ipak, dobra vest je da se predgojaznost i gojaznost u velikoj meri mogu blagovremeno sprečiti. Ključ uspešne terapije leži u postizanju energetskog balansa između unetih i potrošenih kalorija u toku dana.

Dijagnoza
Nakon postavljanja dijagnoze, koja podrazumeva uzimanje lične i porodične anamneze, merenja telesne visine i težine i određivanja vrednosti indeksa telesne mase, merenja obima struka, kao i posle određenih laboratorijskih analiza, pristupa se samoj terapiji. Ona najpre podrazumeva uvođenje odgovarajuće dijete i određivanje stepena fizičke aktivnosti za svaku osobu ponaosob.

U velikom broju slučajeva ova terapija je sasvim dovoljna za regulisanje telesne težine. Neki od opštih principa ishrane podrazumevaju povećano unošenja namirnica bogatih skrobom, kao i voća i povrća, odnosno smanjenje unosa masnoća, šećera i soli. U terapiji je od velikog značaja i disciplina pacijenta u držanju odgovarajuće dijete i sprovođenju pojačane fizičke aktivnosti. Sledeći korak podrazumeva uvođenje medikamentozne terapije.

Od lekova se koriste preparati koji onemogućavaju razgradnju masti u crevima sprečavajući na taj način njihovu apsorpciju, kao i lekovi za smanjivanje nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Na kraju, postoje i hirurške metode za rešavanje problema gojaznosti, ali su one rezervisane sa osobe sa vrednostima indeksa telesne mase preko 40, odnosno za one kod kojih nijedna druga terapija nije dala očekivane rezultate. Na kraju je važno napomenuti da se gojaznost ne sme posmatrati kao izolovano stanje, već se uvek u obzir moraju uzeti i pridružena oboljenja, te je u određivanje adekvatne terapije često potrebno uključiti lekare različitih specijalnosti.

Kako se definiše gojaznost
Gojaznost se definiše kao abnormalno i preterano nakupljanje masti sa brojnim posledicama po zdravlje. Važno je znati da se stepen uhranjenosti klasifikuje na osnovu matematički izračunatog indeksa telesne mase (BMI). Ovaj indeks se dobija tako što se telesna težina podeli sa kvadratom telesne visine izraženom u metrima. Recimo, osoba visoka 185 cm, telesne mase 100 kg, ima vrednost indeksa telesne mase 29.2. Stanje normalne uhranjenosti se nalazi u opsegu vrednosti indeksa telesne mase izmedju 18.5 i 25. Vrednosti izmedju 25 i 30 definišu predgojaznost, a vrednosti BMI preko 30 gojaznost.

Biljana Tasić, Blic

O autoru ZenskiSport

ZenskiSport
Portal ŽenskiSport.rs će obezbedi veću vidljivost i podršku ženama u sportu, te unaprediti sliku sportistkinja više u skladu sa duhom sporta, izbegavajući stereotipno prikazivanje žena. Želja nam je da promocijom i podrškom ženskog sporta na našem portalu utičemo na promenu svesti o tradicionalnim vladajućim društvenim stereotipima i predrasudama o ženama u sportu.

Ostavi komentar