петак , 22 септембар 2017
Početna / Ishrana / Poremećaji u ishrani kod sportista
Poremećaji u ishrani kod sportista

Poremećaji u ishrani kod sportista

Mnogi studenti – sportisti se suočavaju sa teškim paradoksom u svojim režimima treniranja. Podsticani su da jedu kako bi obezbedili neophodne energetske izvore za postizanje dostignuća ali se često suočavaju sa sopstvenim ili timski nametnutim ograničenjima u težini. Stavljanje akcenta na malu težinu ili malo masnih naslaga na telu, može da bude korisno u pogledu dostignuća jedino ako su smernice realne, unos kalorija razuman a dijeta uravnotežena. Korišćenje rigoroznih mera za kontrolu težine može da ugrozi zdravlje studenta atletičara, a moguće je da će pokrenuti aktivnosti koje su povezane sa definisanim poremećajima u ishrani.

Studije Nacionalnog udruženja atletičara koledža (eng. NCAA) pokazuju da je najmanje 40% institucija u članstvu prijavilo najmanje jedan slučaj anoreksije ili bulimije u svojim atletskim programima. Iako su ti poremećaji u ishrani mnogo više zastupljeni kod žena (otprilike 90% izveštaja je iz ženskog sporta), poremećaji u ishrani se takođe javljaju i kod muškaraca.

Poremećaji u ishrani su često odraz suštinskih emocionalnih neprilika, koje su mogle da se razviju davno pre nego što se osoba angažovala u atletici. Bilo je nagoveštaja da stres, bez obzira da li se javio zbog angažovanja u atletici, uspinjanju ka akademskom uspehu ili traženju društvenih veza, može da pokrene psihološke probleme kao što su poremećaji u ishrani kod osetljivih osoba. Poremećaji u ishrani, kod takvih pojedinaca, mogu da budu pokrenuti i samo jednim jedinim događajem ili komentarima osobe bitne pojedincu. U atletici, takve pokretačke mehanizme mogu da čine neučtive primedbe u vezi izgleda ili stalno ugnjetavanje vezano za telesnu težinu atletičara, konfiguraciju ili tip tela.

Znaci upozorenja poremećaja u ishrani sa kojima se često susreću studenti atletičari, uključuju:

Anoreksiju nervoze (eng. anorexia nervosa) – Samonametnuto gladovanje u opsesivnom pokušaju da se izgubi na težini i postane mršav. Znaci upozorenja – Drastičan gubitak težine, preokupacija hranom, kalorijama i težinom, nošenje široke ili višeslojne odeće, neumorno, prekomerno vežbanje, promene raspoloženja i izbegavanje društvenih aktivnosti koje su vezane za hranu.

Bulimija (eng. bulimia) – Često javljanje pojave „binge eating“ (ponašanje u ishrani tokom kojeg se javljaju periodi nekontrolosanog unošenja hrane), uglavnom praćeno nekim načinima njenog izbacivanja, kao što su povraćanje, prekomerno korišćenje diuretika (eng. diuretic – lekovi koji povećavaju izlučivanje jona natrijuma i vode iz organizma putem bubrega) i laksativa (eng. laxative – lekovi za lečenje zatvora stolice, stanja u kome osoba ima neugodno ili retko pražnjenje creva) ili prekomerno vežbanje. Znaci upozorenja – Prekomerna zabrinutost u vezi težine, odlasci u toalet posle jela, depresevna raspoloženja, stroga dijeta praćena pojavom „binge eating“ i povećan kriticizam sopstvenog tela.

Bulimareksija (eng. bulimarexia – poremećaj koji objedinjuje bulimiju i anoreksiju) – Anoreksija nervoze sa delovanjem jednog ili više ponašanja bulimije.
Bitno je napomenuti da prisustvo jednog ili dva ova znaka upozorenja ne mora nužno da predstavlja prisustvo poremaćaja u ishrani. Definitivna dijagnoza treba da bude data od strane odgovarajućih profesionalaca.

Anoreksija i bulimija vode do polu-gladovanja i dehidratacije, koji mogu da dovedu do gubitka mišićne snage i izdržljivosti, smanjenja aerobnih i anaerobnih sposobnosti, gubitka koordinacije, slabijeg rasuđivanja i drugih komplikacija koje smanjuju dostignuća  i oslabljuju zdravlje. Ti simptomi mogu odmah da budu vidljivi ili ne moraju da budu uočeni tokom dužeg vremenskog perioda. Mnogi studenti atletičari postižu uspešna dostignuća, dok se suočavaju sa poremaćajima u ishrani. Prema tome, dijagnosticiranje ovog problema ne treba da bude u osnovi zasnovano na smanjenju atletskih dostignuća.

Instruktori, atletski treneri i lekari supervizori, moraju da budu obazrivi ka studentima atletičarima koji bi mogli da budu naklonjeni poremećajima u ishrani, posebno u sportovima u kojima su pojava ili telesna težina faktor u dostignućima. Odluke, vezano za gubitak težine, treba da budu zasnovane na sledećim preporukama, kako bi se smanjila mogućnost poremećaja u ishrani:

1. Dogovor o gubitku težine treba da bude obostrano usaglašen, od strane trenera i atletičara, sa odgovarajućim medicinskim i nutricionističkim osobljem;

2. Od strane svih uključenih osoba treba da bude razrađen odgovoran i realističan plan i

3. Planovi za gubljenje težine treba da budu uspostavljeni na individualnoj osnovi. Ako se problem razvije, neodložna je potpuna medicinska procena atletičara za koga se sumnja da ima poremećaj u ishrani. Jednom potvrđena, promena ponašanja treba da proizilazi iz profesionalnih smernica kroz nutricionistička, psihološka i/ili psihijatrijska savetovanja. Zbog toga što su poremećaji u ishrani rastući problem sa ozbiljnim posledicama po zdravlje, u svakom studentskom kampu treba da bude razmotreno uvođenje osnivanja profesionalno usmerenih grupa za podršku, uvid u lična savetovanja i telefonske linije za pomoć.

Edukacija o poremećajima u ishrani je dobra preventivna mera. U 1989. godini odeljenje za atletiku, sa svakim članom institucije, primilo je projekat Nacionalnog udruženja atletičara koledža – NCAA „Ishrana i poremećaji u ishrani u atletici na koledžima.“
Ti materijali, koji uključuju video trake i pisane dodatke, treba da budu ocenjeni od atletskih administratora, trenera, medicinskog soblja i atletičara.

U dodatku, 1992. Američki koledž sportske medicine započeo je razvoj informacionih materijala u vezi trojnih pojava kod ženskih atletičara: poremećaj ishrane, amenoreja (eng. amenorrhea – izostanak menstruacije tokom najmanje šest meseci) i osteoporoza (eng. osteoporosis – bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne). Ti materijali će takođe biti vredni izvori za institucije Nacionalnog udruženja atletičara koledža – NCAA i mogu da budu zatraženi slanjem sopstveno adresirane koverte poslovne veličine sa markicom, na adresu ACSM, c/o Triad, P.O. Box 1440, Indianapolis, IN 46206-1440.

Napisano za Nacionalno udruženje atletičara koledža i prilagođeno od strane Američkog koledža sportske medicine.

Sa engleskog preveo: Aritonović Ivan
tekst preuzet sa portala: www.BesplatanSport.com

Mnogi studenti - sportisti se suočavaju sa teškim paradoksom u svojim režimima treniranja. Podsticani su da jedu kako bi obezbedili neophodne energetske izvore za postizanje dostignuća ali se često suočavaju sa sopstvenim ili timski nametnutim ograničenjima u težini. Stavljanje akcenta na malu težinu ili malo masnih naslaga na telu, može da bude korisno u pogledu dostignuća jedino ako su smernice realne, unos kalorija razuman a dijeta uravnotežena. Korišćenje rigoroznih mera za kontrolu težine može da ugrozi zdravlje studenta atletičara, a moguće je da će pokrenuti aktivnosti koje su povezane sa definisanim poremećajima u ishrani. Studije Nacionalnog udruženja atletičara koledža (eng.…

Rejting

Ocenjeno sa: Budi prvi!
0

O autoru ZenskiSport

ZenskiSport
Portal ŽenskiSport.rs će obezbedi veću vidljivost i podršku ženama u sportu, te unaprediti sliku sportistkinja više u skladu sa duhom sporta, izbegavajući stereotipno prikazivanje žena. Želja nam je da promocijom i podrškom ženskog sporta na našem portalu utičemo na promenu svesti o tradicionalnim vladajućim društvenim stereotipima i predrasudama o ženama u sportu.

Ostavi komentar